Mинистри др Беговић и др Јовановић говорили на панелу у оквиру Иновационог форума Србија-Италија у Београду са високим званичницима из Италије

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић говорила је у оквиру Иновационог форума Србија-Италија у Београду на панелу у којем су учествовали и министар информисања и телекомуникација др Михаило Јовановић, као и Рафаеле Катанео подсекретар за међународну сарадњу ЕУ Владе регије Ломбардија и Антонио Вентреска, директор Агенције за промоцију трговине Републике Италије (ИТА)

Уводну реч дао је Михаило Весовић, директор сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије.

Министарка др Беговић говорила је о томе шта држава може да уради када говоримо о планирању развоја иновација: “Србија и Италија на нивоу науке и истраживања имају врло природну и врло интензивну сарадњу. У оквиру програма Хоризонт 2020, у последњих 7 година, имали смо прилике да видимо на стотине пројеката везаних за иновације, науку”, навела је др Беговић.

Она је истакла да се током анализе података из овог програма једна земља истакла као највећи сарадник Србије, и да је то управо Италија. “У науци смо се већ нашли, а то вероватно има везе са сензибилитетом, културом и другим социјалним контактима”, рекла је она. “Србија и Италија су врло блиске и тесно сарађујемо у области науке.”

Министарка др Беговић рекла је да, када говоримо о развоју иновативних стартап компанија, можемо уочити две њихове врсте. “Постоји иновациони екосистем који настаје из академије и онај који настаје у друштву”, рекла је она, додавши да је циљ Републике Србије да се појача трансфер технологија. “Имамо мноштво сјајних идеја, које најчешће завршавају у публикацијама, а треба да развијемо механизме подршке како од тих иновација доћи до производа на тржишту”, рекла је др Беговић.

Министарка је навела да, поред многих идеја, велики успех до сада постигли смо неупитно у информационо-комуникационом сектору. “Сада покушавамо да направимо нови систем за подршку иновацијама и изузетно нам је важна сарадња са земљама са којима већ имамо развијену научну сарадњу, а најбољи пример за то је управо Италија”, рекла је др Беговић.

Она је истакла да су Републици Србији искуства италијанског региона Ломбардија јако значајна, јер су они снажни у трансферу технологије од науке ка привреди. “Ово би требало да нам буде фокус - имамо разгранату инфраструктуру која треба да почне да даје резултате, а искуство иновационог екосистема Ломбардије ће нам бити од великог значаја”, рекла је др Беговић. “Треба учити од најбољих и зато смо овде, да не бисмо губили време”, закључила је она.

“Будућност је у преплитању ИТ-а, биотехнологије и природних наука”, истакла је она. “Оно што ми као држава треба да радимо је да градимо основне принципе екосистема још од образовања, како би се нове генерације навикле да очекују велике промене и да се у њима сналазе. Зато је јако битно улагање, како у инфраструктуру, тако и у развој екосистема”, рекла је др Беговић. “Ми као држава јако пуно улажемо у инфраструктуру, НТП-ове, и могу да кажем да смо постигли успех, јер у њима места више нема упражњених места. Уложили смо 53, а сада још 70 милиона евра за проширење постојећих НТП-ова и изградњу новог индустријско-технолошког парка, недавно je отворена нова зграда Биосенс института”, истакла је др Беговић, додавши да је БИО4 кампус појединачно највеће улагање у науку, не само у Србији, већ и у региону. “То нам говори да смо схватили да је будућност у новим технологијама”, рекла је др Беговић.

Она је подсетила и да су недавно основани инкубатори на факултетима. “Све ове напоре улажемо да бисмо дошли до сваке идеје у целој Србији, јачамо регионалне иновационе стартап центре и дајемо шансу људима да дођу са идејом, а ми им онда помажемо да се та идеја спроведе у дело. Оспособљавамо популацију паметних и храбрих људи који су спремни да на изазове веома брзо одговоре и изађу са неким решењем које је иновативно”, закључила је др Беговић.

Њени саговорници такође су истакли важност сарадње ради напретка. Господин Катанео навео је да је обема државама потребно још оваквих сусрета. “ИКТ сектор вам је на веома високом нивоу развоја, што може бити интересантно за нас. Технологије у области пољопривреде, председник Вучић навео је да су највећи приоритет, баш као и у Ломбардији. Желимо да ојачамо сарадњу са земљама Западног Балкана”, рекао је Катанео.

Министар др Јовановић говорио је о успесима ИКТ и о инфраструктурним пројектима који су у току и који су у плану, док је господин Вентреска је говорио о могућностима сарадње између италијанских и српских предузећа и иноватора.