Јелена Беговић, којој је у току други мандат на функцији министарке науке, технолошког развоја и иновација Владе Републике Србије, рођена је 1970. године у Београду, где је завршила основно и средње образовање. Првобитно је уписала смер Хемија за истраживање и развој на Хемијском факултету, али је након прве године прешла на Биолошки факултет Универзитета у Београду.
Током студија, провела је две године на Универзитету Британска Колумбија у Канади, након чега се вратила у Србију и дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Од 1998. године ради на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду. Магистрирала је 2002. године, а 2008. године је одбранила докторску дисертацију у области молекуларне генетике на Биолошком факултету. Од 2018. године има звање научног саветника.
Од 2014. године обавља функцију директорке Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, а била је и руководилац Лабораторије за молекуларну микробиологију при Институту. Више од 20 година се бави истраживањима у областима молекуларне генетике и биотехнологије, примењујући своја истраживања у различитим секторима, укључујући прехрамбену и фармацеутску индустрију.
Објавила је више од 60 научних радова у водећим међународним часописима и активни је члан бројних научних удружења.
Од 2011. године представља Републику Србију у Управном одбору Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију (ICGEB), тела основаног од стране Уједињених нација са центрима у Италији, Индији и Јужној Африци. Прва је жена која је изабрана за председницу Управног одбора ICGEB.
Активно учествује у процесима преноса технологије и увођењу концепта иновација у истраживања у Србији и региону. Током каријере водила је и учествовала у бројним националним и међународним научним пројектима, као и у сарадњи са индустријом, укључујући домаће и стране компаније.
На самом почетку пандемије 2020. године, именована је за координатора Владе Републике Србије за развој и изградњу FireEye лабораторија у Београду и Нишу, које су значајно допринеле јачању тестирања током пандемије.
Уз подршку државе, 2021. године успоставила је Центар за секвенцирање и биоинформатику на Институту, омогућивши Србији почетак формирања националне геномске базе података.
Један је од креатора концепта пројекта БИО4 Кампус, који има за циљ развој Србије кроз напредак у биомедицини, биотехнологији, биоинформатици и биодиверзитету, уз подршку Владе Републике Србије.
