Министарка науке, технолошког развоја и иновација: „Сарадња науке и приватног сектора је кључна за наш опстанак“

Фото: Зоран Петровић / НИТРА

Министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић, учествовала је на панелу под називом „Улога науке и иновација у зеленој агенди с посебним освртом на грађевинску индустрију“

Панел је окупио еминентне стручњаке из различитих области, а међу њима су били Драгана Корица извршна директорка Савета зелене градње Србије, доцент доктор Ненад Фриц са Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Раде Бучевац регионални директор ЦРХ Западни Балкан, Никола Малбаша директор Јадрана доо, Зоран Ђорђевић в.д. директора ЈП Пошта Србије и Александар Војводић из компаније ЦРБЦ.

На овом панелу, др Јелена Беговић истакла је алармантне трендове у области климатских промена, наглашавајући да очекивани циљеви за контролу пораста температуре неће бити постигнути, већ ће се, нажалост, премашити пре очекиваног временског оквира. Говорећи о последицама овог тренда, истакла је пораст нивоа океана и недостатак електричне енергије за 700 милиона људи, као и смањење јавног финансирања обновљивих извора енергије на глобалном нивоу.

„Време дефинитивно није луксуз који можемо да приуштимо, а такође, стално се вртимо у том кругу да се нешто деси, па онда реагујемо и то дефинитивно није добра формула. Оно чега треба да будемо свесни је да може да се направи помак, може да се направи разлика, али цео процес је врло осетљив. Имамо једну заиста огромну колективну моћ, а то су образовање, знање и наука. Наука мора да буде отворенија, мора да буде усмеренија ка циљевима одрживог развоја, односно ка локалним и глобалним изазовима са којима се сви суочавамо“, каже министарка др Јелена Беговић.

Министарка др Беговић истакла је значај Фонда за науку и Фонда за иновациону делатност када говоримо о усмерењу науке и иновација ка постизању циљева одрживог развоја, али и подсетила да је ове године на иницијативу Републике Србије, усвојен предлог за проглашење Међународне декаде науке за одрживи развој у Уједињеним Нацијама.

„Такође, ове године се Србија придружила међу 33 земље које су идентификовале кључне области за одрживи развој у нашем контексту. То се чини с циљем приближавања приватном сектору, како би се показало колико је исплативо и примамљиво улагање у одређене области које су повезане са циљевима одрживог развоја. У складу с тим, идентификовали смо пет кључних сектора за Србију: исхрана, пољопривреда, обновљиви и алтернативни извори енергије, технологија комуникација, инфраструктура и здравство. У оквиру ових области, издвојили смо 13 подручја за инвестиције као што су децентрализована производња соларне енергије, ветроелектране, технологије паметне пољопривреде, услуге управљања отпадом, енергетски ефикасна стамбена инфраструктура, развој биотехнологије и многе друге“, рекла је др Јелена Беговић.

„Кључна порука јесте улагање у науку, знање и образовање, а са друге стране и много јаче укључивање приватног сектора од ког се очекује много више истраживања, много више развоја и улагања у ове јако битне области које смо дефинисали јер оне директно одређују наш опстанак“, поручила је др Јелена Беговић.