Министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић учествовала је на министарском округлом столу под називом ,,Научна дипломатија у свету дисруптивних технологија” одржаног у оквиру Глобалног министарског дијалога о научној дипломатији. Министарка др Беговић у пратњи в. д. помоћника министра Иване Вукашиновић учествовала је на овом догађају који се одржава у седишту УНЕСКА у Паризу 25. и 26. марта
Овом приликом, министарка др Беговић истакла је да је дискусија током министарског округлог стола била фокусирана на истраживање начина за обликовање политика, подстицање међународне сарадње у области технолошких иновација и разматрање њихових импликација из научне и дипломатске перспективе. ,,Данас смо у Паризу у седишту УНЕСКА присуствовали великој конференцији која је посвећена улози науке у дипломатији. Разговарали смо о новој, специфичној врсти дипломатије. С обзиром на то да живимо у свету који се невероватном брзином развија, као примарна се намећу нова правила. Оно што је добро, јесте да наука може да заузме важно место у свему томе. На овом догађају отворено је неколико праваца разговора у контексту науке као дипломатског механизма у доба кризе”, изјавила је она.
,,Климатске промене, геополитички изазови и долазак нових технологија јесу пример великих глобалних криза. Циљ ове конференције је проналазак места науци, како би она кроз дипломатију могла да искомуницира решења на сва ова важна питања. Оно што наука већ сада поручује јесте да је потребно пружити решења која су базирана на знању. На тај начин би се брже достизали циљеви одрживог развоја Уједињених нација. Наука представља нови замајац у дипломатији и надам се да ћемо у блиској будућности у дипломатији имати научне амбасадоре”, изјавила је министарка др Беговић.
Глобални министарски дијалог о научној дипломатији има за циљ подстицање међународне дискусије о успостављању новог глобалног оквира за научну дипломатију који ће одговорити на тренутне потребе друштва. Током дводневног скупа одржаног у Паризу било је речи о иновативном приступу научне дипломатије кроз размену између министара, научника, дипломата и стручњака како би се утврдили приоритети научне дипломатије и идентификовале конкретне области сарадње.
