Др Беговић отворила други дан Копаоник бизнис форума

Фото: Зоран Петровић / НИТРА
На отварању другог дана Копаоник бизнис форума, министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић осврнула се на изазове са којима се човечанство суочава, али и изразила оптимизам да је Србија на добром путу да ове изазове одрживог развоја уз помоћ науке искористи за убрзани развој и напредак
Министарка др Беговић истакла је да ће глобално у свету од циљева одрживог развоја Уједињених нација до 2030. године, ако се наставе садашњи трендови, бити остварено само 15 одсто. Навела је да Србија добро стоји са остваривањем ових циљева. Изнела је податке који говоре да ће 600 милиона људи до 2030. бити изложено глади, као и да је глобални производни раст дефинитивно успорио из различитих разлога, те да емисија угљен диоксида и даље расте, без обзира на многобројне мере и резолуције.
"Пољопривреда и захтеви за храном расту, популација расте, површине под шумама опадају, дефинитивно реметимо природу, а рекли смо да су циљеви одрживог развоја за планету, за људе и за просперитет. И зато се поставља питање у овим свим транзицијама и интервенцијама ко су у ствари учесници и можемо ли да направимо једну формулу за све, или морамо да размишљамо и регионално, и на нивоу појединачних земаља, и уједно и глобално", рекла је она, додавши да део инвестиција у чисте изворе енергије треба да долази од приватног сектора, подсетивши на постојање Мапе инвестиционих прилика у Србији, која повезује циљеве одрживог развоја са потенцијалним областима у Србији у које треба улагати - храна и пољопривреда, обновљиви извори и алтернативна енергија, технологија комуникације, инфраструктура и здравство.
Када је реч о изазовима са којима се суочава и наша земља, рекла је да су то климатске промене које утичу и на пољопривреду и здравље, економију, енергетику, глобално здравље, раст популација, пад популација, продуктивност, финансије, економију, и енергију, за којом потреба константно расте. Све ове области, нагласила је министарка, у својој основи морају се ослањати на науку и развој иновација. "То је најбољи правац да пружимо добра, квалитетна решења", рекла је она, додавши да је важно да ова активност уђе у све поре приватног сектора, који ће од тога и профитирати.
Према њеним речима, улога Министарства науке јесте стављање у функцију и државе, и цивилног сектора, и академије, и приватног сектора, да се ради на опстанку планете земље и човека на њој.
"Планета ће без проблема да опстане, али питање је шта ће да буде са нама и како ћемо живети за 30 или 50 година. И из тог угла, Министарство науке, технолошког развоја и иновација има и те како важну улогу, јер представља механизам државе за креирање политика и за улагање у науку, иновације, истраживање и развој нових технологија", истакла је министарка. Навела је да је само у 2023. години држава уложила 23 милиона евра у Фонд за иновациону делатност, да је за пет година у Фонд за науку уложено више од 80 милиона евра, као и да је у Хорзонт Европа 2021. године уложено 34 милиона евра.
Министарка је истакла ћемо морати да почнемо да мењамо и своје навике, како бисмо помогли очување природе, где је улога науке кључна. "Ми као држава и министарство промовишемо да Србија постаје и постаће земља науке и земља иновација, да се фокусирамо на наше локалне, регионалне проблеме и изазове, јер су они увек и директно и индиректно повезани са глобалним изазовима", рекла је она.
Додала је да се гради БИО4 Кампус, који представља нову парадигму, да се окупљају све снаге и сво знање, државни сектор, академија, стартап компаније, стране и домаће компаније, да се траже ефикасна решења за будућност.
"Улагање у ову област представља будућност, зато што је то једини начин да останемо независни, да останемо и постанемо ddeo глобалних дешавања, која никога неће чекати", закључила је Беговић и додала да је оптимиста да ће Србија успети да све ове изазове искористи за свој даљи развој и напредак.