Др Беговић: “Домаће компаније треба да постану свесне какве подстицаје за истраживања нуди држава”

Министарка др Јелена Беговић дала је данас на Копаонику уводну реч у оквиру панела #FUTURESMARTSERBIA BIOTECH REVOLUTION: MOVING FROM COMMITMENT TO ACTION у оквиру Копаоник бизнис форума.

Модератор овог  панела био је Ненад Пауновић, директор Тима за ИТ и предузетништво при Кабинету председнице Владе Републике Србије, док су поред министарке остали панелисти били и Џон Андерсон, директор финансијских стратегија при Imperial College London, Владимир Цмиљановић, председник Управног одбора Swiss Rockets AG, Рајмунд Фикерт, директор комуникација и пословног развоја Barcelona Biomedical Research Park (PRBB) OPP Robert и главни дигитални директор при UNDP, Аластар Тонг, оснивачки партнер при Selvedge Venture, али и главни научни директор и суоснивач Complete Genomic др Радоје Дрманац. Панелу је присуствовао и Њ.Е. Јакуп Бериш, стални представник Програма за развој Уједињених нација. 

Стални представник УНДП у Србији Бериш Јакуп је истакао да биотехнологија може да помогне да се направе лекови који су у складу са нашим генима, док би у пољопривреди могла да направи усеве отпорне на топлоту, на сушу и слично. ''Биотехнологија је велики изазов и може да помогне у одрживом развоју, она има еконосмку и социјалну димензију. Стартапи у Србији би требало да добију кредите у овој области и ми смо спремни да то подржимо“, рекао је он.

Министарка је на панелу нагласила да почеци биотехнологије заправо датирају од давнина и да су рецимо вино и сир производи биотехнологије, која је у међувремену толико напредовала да је стигла дотле да може да произуводи млеко и да нам за то више нису потребне краве.

Др Беговић је нагласила да Влада Републике Србије науку препознаје као изузетно важну тему, а да српске приватне компаније нису довољно свесне какве подстицаје за истраживања у овој области нуди држава и додала да би оне требало више да се укључе у та истраживања.

Кроз видео изјаву на панел се укључио и главни истраживач и суоснивач, Complete Genomic др Радоје Дрманац, који између осталог ради у Силиконоској долини на секвенцирању генома. ''Овде код борбе против генетских болести имамо праву револуцију, јер успешно секвенцирамо ДНК и за 100 долара можемо урадити секвенцирање генома“, рекао је он.

Додао је да ће потребе за тим бити све веће, да се болест лечи тако што се геном прави из наших ћелија и да ће медицина много успешније лечити ковид, канцер, а успораваће и старење.

Господин Тонг рекао је да би продужетак животног века људи на сто година био велики помак, као и да је то изазов који стоји пред савременим научницима.

Господин Фикерт истакао је да је у Србији неопходно искористити тренутну ситуацију и направити нове кораке у науци, као и да је планирани БИО4 пројекат генијалан. “Ово је јединствена прилика, јер Србија нема шта да изгуби. Србија у свим планираним истраживањима и научноистраживачком раду може да иде само напред - БИО4 ће пружити многе прилике локалним научницима, а корист од достигнућа која ће у његовом оквиру бити постигнута имаће сви грађани”, рекао је Фикерт.

На самом крају панела министарка је истакла да је потребно да стратешки размишљамо и одлучимо да ли желимо да будемо део процеса у развоју или ћемо чекати да неко други дође до одговора за којима и ми сами трагамо.

Након завршетка панела, министарка др Беговић у свом обраћању за Тан‌југ рекла је и да је план да изградња кампуса БИО4 почне крајем ове године и навела да се планира делимично или потпуно пресељење у кампус најмање пет факултета и девет научних института. Појаснила је и да се планира и оснивање интерактивног музеја у кампусу и да се комуницира са становништвом како би се грађанима објаснило колико је наука битна за развој и будућност друштва.

Истакла је да је вома битно да се Србија укључи у овај воз који се креће огромном брзином и да су, како је додала, ''наша држава и научници одлучили да се укључимо у тај воз јер су оцене да имамо добру шансу да у томе успемо''.

“Србија има одличну науку, одлучила је да се укључи у светске токове развоја и да креира почетак а то биоекономски центар који ће бити окупљен око биотехнологие, биоинформатике, биомедицине и биодиверзитета. Ту желимо да на једно место ставимо све битне карике за развој будућег друштава и економије у Србији а то су академија, образовање, истразивање, експерти, стартап заједница“, рекла је Беговић.

Додала је да стартап компаније истина понекад настају на необичним идејама, али да оне мењају свет и њима би требало дати подршку.

''Желимо да привучемо велике компаније и финансијске механизме да цео тај пројекат успе и да сви заједно развијамо Србију“, нагласила је она.

Осврћући се на рад данашњег панела, истакла је да се свет мења великом брзином због чега су наши и светски експерти на панелу закључили да ни  најпаметнији људи на свету не могу да закључе како ће нам живот изгледати за 10 до 20 godina.

“Сасвим је сигурно да ће бити потпуно другачији. Те технологије су ушле у све сегменте нашег живота и користе се да нам живот буде бољи и квалитетнији, да живимо здравије и једемо здравију храну“, навела је Беговић.